Anksioznost je normalna i česta emocija koja se javlja kod ljudi. Međutim, kada osoba redovno oseća nesrazmerni nivo anksioznosti i takvo stanje traje duže od šest meseci te utiče na vaš život to može postati medicinski ili anksiozni poremećaj.
Anksioznost je prirodni odgovor vašeg tela na stres. To je osećaj straha ili strepnje zbog toga što dolazi.
Prvi dan u školi, odlazak na razgovor za posao ili držanje nekog govora mogu izazvati strah i nervozu kod velikog broja ljudi.
Anksiozni poremećaji čine se tiču mentalnog zdravlja te dovode do prekomerne nervoze, straha, bojazni i brige.
Ovi poremećaji menjaju način na koji čovek obrađuje emocije i ponašanje, a mogu biti uključeni i određeni fizički simptomi.
Blaga anksioznost može biti nejasna i uznemirijuća, dok ozbiljna može u velikoj meri uticati na svakodnevni život.
Šta je anksioznost?
Stručnjaci definišu anksioznost kao „emociju koju karakterišu osećaj napetosti, zabrinutosti i fizičku promenu poput povišenog krvno pritiska“.
Poznavanje razlike između normalnog i ozbiljnog poremećaja koji zahteva medicinsku negu, može pomoći da se prepozna i leči stanje u kom se osoba nalazi.
U ovom članku ćemo razmotriti razlike između anksioznosti i anksioznog poremećaja, različitih vrsta i dostupnih načina lečenja.
Kada je potrebno lečenje i pomoć stručnjaka?
Iako anksioznost može da izazove nevolje, to ne mora da znači da je uvek medicinsko stanje.
Anksioznost kroz istoriju
Kada se pojedinac suoči sa potencijalno štetnim ili zabrinjavajućim okidačima, osećaji anksioznosti nisu samo normalni, već su potrebni za opstanak. Od najranijih dana čovečanstva, pristup grabežljivcima i nadolazeća opasnost pokreću alarme u telu i omogućavaju izbegavanje.
Ovi alarmi se javljaju u obliku ubrzanog rada srca, znojenja i povećane osetljivosti na okruženje.
Opasnost izaziva nalet adrenalina, hormona i odeđenih alarma u mozgu, što zauzvrat pokreće ove anksiozne reakcije u procesu zvanom odgovor „borba ili beg“. To priprema ljude da se fizički suprotstave ili izbegnu sve potencijalne pretnje po sigurnost sigurnost.
Za mnoge ljude bežanje od životinja i neposredna opasnost od toga, manja su briga nego što bi to bio slučaj za ljude iz davne prošlosti.
Teskobe se sada vrte oko posla, novca, porodičnog života, zdravlja i drugih krucijalnih pitanja koja zahtijevaju pažnju osobe bez nužne reakcije borbe ili bega. Nervozan osećaj pre važnog životnog događaja ili tokom teške situacije, prirodni je odjek izvorne reakcije „borba ili beg“. Za opstanak i dalje može biti bitno – zabrinutost zbog udara automobila prilikom prelaska ulice, na primer, znači da će osoba instinktivno tražiti oba načina da izbegne opasnost.
Anksiozni poremećaji
Trajanje ili ozbiljnost anksioznog osećanja ponekad može biti nesrazmerna originalnom okidaču ili stresu. Fizički simptomi, poput povišenog krvnog pritiska i mučnine, takođe se mogu razviti.
Ovi stanja prelaze izvan anksioznosti u anksiozni poremećaj. Naučnici opisuju osobu sa anksioznim poremećajem kao lice „koje ima ponavljajuće nametljive misli ili brige„. Jednom kada anksioznost dostigne fazu poremećaja, može da ometa svakodnevno funkcionisanje.
Simptomi
Simptomi ozbiljnog anksioznog poremećaja često uključuje sledeće:
- Nemir i osećaj kao da ste „na ivici“
- Nekontrolisani osećaji zabrinutosti
- Povećana razdražljivost
- Poteškoće u koncentraciji
- Poteškoće sa spavanjem
- Ubrzano lupanje srca
- Ubrzano disanje
Iako bi ovi simptomi mogli biti normalni usvakodnevnom životu, osobe koje imaju medicinski poremećaj doživeće ih do trajnih i ekstremnih nivo.
U zavisnosti od osobe anksioznost se oseća drugačije. Od osećaja leptira u stomaku do brzih otkucaja srca.
Kod nekih će se opet to odraziti u vidu noćnih mora, napada panike ili osećaja koji se ne mogu kontrolisati.
Tipovi anksioznosti
Anksiozni poremećaji uključuju sledeće dijagnoze.
Generalni anksiozni poremećaj: Ovo je hronični poremećaj koji uključuje prekomernu, dugotrajnu anksioznost i brige zbog nespecifičnih životnih događaja, predmeta i situacija. Ovo je najčešći anksiozni poremećaj, a osobe sa poremećajem nisu uvek u stanju da identifikuju uzrok svoje anksioznosti.
Panični poremećaj: Kratki ili iznenadni napadi intenzivnog pritiska i strepnje karakterišu poremećaj panike. Ovi napadi mogu dovesti do drhtanja, zbunjenosti, vrtoglavice, mučnine i otežanog disanja. Napadi panike imaju tendenciju da se pojave i brzo eskaliraju, a dostižu vrhunac nakon 10 minuta.
Međutim, napad panike može trajati satima. Panični poremećaji obično se javljaju nakon zastrašujućih iskustava ili dužeg stresa, ali mogu se javiti i bez okidača. Pojedinac koji doživi napad panike može ga pogrešno protumačiti kao bolest opasnu po život i može drastično promeniti ponašanje kako bi izbegao buduće napade.
Specifična fobija: Ovo je iracionalan strah i izbegavanje određenog predmeta ili situacije. Fobije nisu poput ostalih anksioznih poremećaja, jer se odnose na specifičan uzrok. Osoba sa fobijom može priznati strah kao nelogičan ili ekstreman, ali ostaje nesposobna da kontroliše osećaj anksioznosti oko okidača. Okidači za fobiju kreću se od nekih situacija, zatim životinja pa do svakodnevnih dešavanja.
Agorafobija: Ovo je strah i izbegavanje mesta, događaja ili situacija iz kojih može biti teško pobeći ili u kojima pomoć ne bi bila dostupna ako osoba ostane u klopci. Ljudi često pogrešno razumeju ovo stanje kao fobiju otvorenih prostora i boravka vani, ali to nije tako jednostavno. Osoba sa agorafobijom može se bojati napustanja kuće ili korišćenja liftova i javnog prevoza.
Selektivni mutizam: Ovo je oblik anksioznosti koji deca doživljavaju u kojem nisu u stanju da govore na određenim mestima ili u kontekstima, kao što je škola, iako mogu imati odlične verbalne komunikacijske veštine oko poznatih ljudi. Može biti ekstremni oblik socijalne fobije.
Socijalni anksiozni poremećaj ili socijalna fobija: To je strah od negativnog prosuđivanja drugih u socijalnim situacijama ili od javne sramote. Socijalni anksiozni poremećaj uključuje niz osećaja, kao što su strah od bine, strah od intimnosti i anksioznost oko poniženja i odbacivanja. Ovaj poremećaj može izazvati ljude da izbegavaju javne situacije i ljudski kontakt do te mere da je svakodnevni život izuzetno težak.
Anksiozni poremećaj razdvajanja: Visoki nivoi anksioznosti nakon odvajanja od osobe ili mesta koji pruža osećaj sigurnosti karakterišu poremećaj razdvajanja. Razdvajanje ponekad može rezultirati simptomima panike.
Uzroci
Uzroci anksioznih poremećaja su komplikovani. Mnogi se mogu pojaviti odjednom, neki mogu dovesti do drugih, a neki ne mogu dovesti do anksioznog poremećaja ako nije prisutan drugi.
Mogući uzroci uključuju:
- Okruženje, kao što su teškoće naposlu, problemi u vezi ili porodični problemi
- Genetika, ljudi koji imaju članove porodice sa anksioznim poremećajem mogu isto osetiti i na sebi
- medicinski faktori, poput simptoma koje uzrokuju različite bolesti, dejstva lekova ili stresa nakon intenzivnog hirurškog zahvata ili dugog oporavka
- hemiju mozga, jer psiholozi mnogi poremećaj anksioznosti definišu kao neusklađivanje hormona i električnih signala u mozgu
- korištenje nedozvoljenih materija, čiji efekti mogu pojačati uticaj drugih mogućih uzroka
Lečenje anksioznosti
Tretmani će se sastojati od kombinacije psihoterapije, terapije ponašanja i lekova. Zavisnost od alkohola, depresija ili druga stanja ponekad mogu imati tako snažan uticaj na mentalno stanje da lečenje anksioznog poremećaja mora da sačeka dok se bilo koji osnovni uslovi ne dovedu pod kontrolu.
Samostalno lečenje
U nekim slučajevima, čovek može da leči anksiozni poremećaj kod kuće bez kliničkog nadzora. Međutim, ovo možda nije efikasno za teške ili dugoročne anksiozne poremećaje.
Postoji nekoliko vežbi i akcija koje pomažu osobi da se nosi sa blažim, fokusiranim ili kratkoročnim anksioznim poremećajima, uključujući:
Upravljanje stresom: Učenje upravljanja stresom može vam pomoći da ograničite potencijalne okidače. Organizujte sve predstojeće pritiske i rokove, napravite spisak kako biste mogli upravljati težim zadacima.
Tehnike opuštanja: Jednostavne aktivnosti mogu pomoći u smirivanju mentalnih i fizičkih znakova anksioznosti. Ove tehnike uključuju meditaciju, vežbe dubokog disanja, duge kupke, odmaranje u mraku i jogu.
Vežbe za zamenu negativnih misli pozitivnim: Napravite spisak negativnih misli koje bi mogle da nastanu usled zabrinutosti i napišite drugu listu pored nje, koja sadrži pozitivne, verodostojne misli koje će ih zameniti.
Stvaranje mentalne slike o uspešnom suočavanju i osvajanju određenog straha takođe može doneti koristi ako se simptomi anksioznosti odnose na određeni uzrok, kao što je fobija.
Podrška: Razgovarajte sa poznatim ljudima koji vas podržavaju, poput članova porodice ili prijatelja. Razne grupe podrške takođe se mogu naći u svakodnevnom okruženju ili čak online.
Vežba: Fizički napor takođe može poboljšati samopouzdanje i osloboditi hemikalije u mozgu koje izazivaju pozitivna osećanja.
Savetovanje
Standardni način lečenja anksioznosti je psihološko savetovanje. Ovo može da uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju, psihoterapiju ili kombinaciju terapija.
Kognitivno-bihevioralna terapija
Ova vrsta psihoterapije ima za cilj prepoznati i promeniti štetne obrasce razmišljanja koji su temelj anksioznih i uznemirujućih osećaja.
U tom se procesu, oni koji koriste terapiju se nadaju da će ograničiti negativno razmišljanje i promeniti način na koji ljudi reaguju na predmete ili situacije koje izazivaju anksioznost. Na primer, psihoterapeut koji pruža ovu terapiju pokušaće da pojača činjenicu da napadi panike zapravo nisu srčani napadi. Izloženost strahovima i okidačima može biti deo ove terapije. To podstiče ljude da se suoče sa svojim strahovima i pomaže u smanjenju osetljivosti na njihove uobičajene izazivače anksioznosti.
Lekovi
Osoba može da pomogne lečenje anksioznosti korištenjem nekoliko lekova.
Lekovi koji mogu da kontrolišu neke fizičke i mentalne simptome uključuju antidepresive, benzodiazepine, triciklike i beta blokatore.
Benzodiazepini: Lekar ih može propisati određenim osobama sa anksioznošću, ali mogu biti vrlo zavisne. Ovi lekovi imaju malo sporednih efekata, osim pospanosti i moguće zavisnosti. Diazepam, ili valijum, je primer uobičajeno propisanog benzodiazepina.
Antidepresivi: Oni obično pomažu kod anksioznosti, iako ciljaju i depresiju. Ljudi često koriste inhibitore ponovne pohrane serotonina, koji imaju manje nuspojava od starijih antidepresiva, ali verovatno će izazvati podrhtavanje, mučninu i seksualnu disfunkciju kada započne lečenje.
Triciklički lekovi: Ovo je klasa lekova koji pružaju koristi kod većine anksioznih poremećaja. Ovi lekovi mogu da izazovu neželjene efekte, uključujući vrtoglavicu, pospanost, suha usta i debljanje. Imipramin i klomipramin su dva primera triciklica.
Prevencija
Postoje načini za smanjenje rizika od anksioznih poremećaja. Zapamtite da su anksiozni osjećaji prirodni faktor svakodnevnog života, a njihovo doživljavanje ne znači uvijek poremećaj mentalnog zdravlja.
Preduzmite sledeće korake kako bi ste uspeli sprečiti umerene anksiozne poremećaje:
- smanjite unos kofeina, čaja, kole i čokolade
- pre upotrebe određenih biljnih lekova, proverite kod lekara ili farmaceuta da li postoje hemikalije koje mogu pogoršati simptome anksioznosti.
- Pridržavajte se zdrave ishrane
- Redovno spavajte
- Izbegavajte alkohol, kanabis i drge slične materije
Rezime
Anksioznost sama po sebi nije medicinsko stanje već prirodna emocija koja je od vitalnog značaja za opstanak kada se pojedinac suoči sa opasnošću.
Anksiozni poremećaj se razvija kada ova reakcija postane preterana ili nesrazmerna sa okidačem koji je izaziva. Postoji nekoliko vrsta anksioznog poremećaja, uključujući panični poremećaj, fobije i socijalna anksioznost.
Lečenje uključuje kombinaciju različitih vrsta terapije, lekova i savetovanja, zajedno sa merama samopomoći. Aktivni način života uz uravnoteženu prehranu može vam pomoći da zadržite uznemirene emocije u zdravim granicama.
