Poznato je da je beli čaj jedna od najosetljivijih sorti čaja jer je njegovo prerađivanje minimalno. Beli čaj se bere pre nego što se biljka čaja u potpunosti otvori, kada su mladi pupoljci još prekriveni sitnim belim dlačicama, pa mu otud i naziv „beli čaj“.
Ovi pupoljci i lišće se ručno beru, a zatim pažljivo i brzo suše, tako da lišću nije dozvoljeno da oksidira što nije slučaj sa nekim drugim čajevima. Ova minimalna obrada i niska oksidacija rezultiraju da dobijemo jedan od najatraktivnijih i najsvežijih čajeva koji se mogu naći na tržištu.
Oksidacija je ono što utiče na stvaranje dobrog belog čaja
Važno je znati da čajevi poput belog, zelenog, crnog, oolong i sličnih potiču iz iste biljke camellia sinensis, zimzelenog grma koji vodi poreklo iz Kine i Indije. Stotine drugih hibrida je evoluiralo iz ove biljke tokom vremena, a svaki je uspevao u raznim krajevima sveta.
Ono što ipak definiše konačnu verziju čaja jeste način na koji se obrađuju listovi.
Ono što pravi glavnu razliku u načinu pripremanja čajeva jeste oksidacija – odnosno proces kojim se reguliše koliko dugo će listovi čaja biti izloženi kiseoniku nakon što su sakupljeni.
Što su duže izloženi, postaju tamniji i ukus im postaje potpuno drugačiji. Tokom prerade, ljudi koji se bave ovim metodama koriste njih nekoliko kako bi kontrolisali proces oksidacije. Tu se pre svega misli na oblikovanje, drobljenje, usitnjavanje, parenje, prženje.
Beli čaj se ne peče, što znači da u osnovi nije oksidiran i najmanje se obrađuje. Umesto da je izloženo veštačkoj toploti, lišće se jednostavno osuši u pažljivo konrolisanom okruženju, što rezultira najfinijim čajem.
Razlika između belog, crnog i zelenog čaja
Listovi crnog čaja se beru i ostave da potpuno oksidiraju pre termičke obrade i sušenja, stvarajuću tamno smeđu ili crnu boju.
Listovi zelenog čaja se beru, a zatim brzo zagreju i suše da se spreči prekomerna oksidacija koja bi zeleno lišće učinila smeđim i promenila njegov originalni ukus.
Beli čaj se tako malo prerađuje da dolazi do mnogo manje oksidacije. Čim pupoljci ispucaju, dozvoljeno im je da se osuše na suncu ili u pažljivo kontorlisanom okruženju.
Neki pupoljci se mogu pariti ili izložiti niskoj toploti kako bi se što prije osušili i zaustavili potpunu oksidaciju. U ovom procesu dođe do neke minimalne oksidacije jer se pupoljci puštaju da se prirodno suše, ali čaj sadrži svoje najbolje arome i ukuse.
Poreklo
Kultura čaja se razvila u doba carskih dinastija u periodu između 7. i 14. veka. Čest je običaj bio da su građani plaćali godišnji danak u vidu retkih i finih čajeva.
Često su carske bašte razvijane u tajnosti gde su se uzgajale retke vrste čaja.
Ovi retki čajevi se smatraju najranijim oblicima belog čaja, ali se naravno taj čaj znatno razlikuje od današnjeg.
Najbliži oblik belog čaja kakvog danas poznajemo se vezuje za dinastiju Song, kada su se čajevi prerađivali pažljivo i pedantno kako bi se dobio beli prah koji bi u kombinaciji sa vrućom vodom predstavljao izuzetan napitak.
Takav napitak je naravno bio dostupan jedinoj osobi u Kini koja je to mogla sebi da priušti – a to je car.
Vrste belog čaja
Beli čaj kakav danas poznajemo prvi put je komercijalno proizveden od prvih sorti biljaka belog čaja otkrivenih u kineskoj provinciji Fujian u 18. veku – Da Bai i Da Hao. Iz ovih verzija je razvijena vrsta belog čaja poznata po velikim i lepim pupoljcima.
Pošto je ove minimalno obrađene čajeve napravljene od mladih pupoljaka bilo teško čuvati i prevoziti, beli čajevi su uglavnom bili dostupni samo u gore navedenoj provinciji.
Kako su se metode proizvodnje poboljšale, proces stvaranja belih čajeva se proširio i izvan provincije i u druge delove sveta.
Danas mnoge zemlje van Kine uzgajaju sopstvene verzije belog čaja. Neke od najpopularnijih sorti belog čaja su:
- Srebrna igla: prava srebrna igla potiče iz kineske provincije Fujian i uzgaja se iz izvornih sorti kineske biljke belog čaja. Napravljen je od pupoljaka prekrivenih belim pufnastim dlačicama koje čaju daju srebrnastu boju po kome su i dobile ime.
- Beli božur: ova novija sorta belog čaja uzgaja se u Kini i drugim zemljama u svetu. Može se gajiti iz originalnog kineskog grma belog čaja ili iz druge sorte. Obično uključuje neke pupoljke pomešane sa mladim ili jedva otvorenim listovima čaja.
- Majmunski beli čaj: priče kruže da su ga brali majmuni koje su trenirali budisti. Brani su u najvišim vrhovima planina, a „majmunski beli čaj“ je danas korišten termin za označavanje vrlo kvalitetnog kineskog čaja.
- Darjeeling beli čaj: ova sorta se ne uzgaja iz izvorne kineske sorte, već iz biljaka čaja rodom iz regiona Darjeeling u Indiji. Način prerade je sličan izvornom, ali je ukus obično drugačiji.
Sadržaj kofeina
Sadržaj kofeina u belom čaju može varirati u zavisnosti od njegovog porekla. Većina tradicionalnih Fujian čajeva sadrži malo kofeina. Šolja može da sadrži samo 6 mg kofeina, što je izuzetno malo u poređenju sa 80 do 200 mg u šolji kafe.
Zbog nedostatka oksidacije čaja, kratkog varenja i niskog kofeina on je takođe niži i u kiselosti u poređenju sa crnim čajem i kafom.
Neke druge vrste koje se uzgajaju u drugim delovima sveta mogu sadržavati veći procenat kofeina, ali generalno beli čaj sadrži manje kofeina u odnosu na crni i na kafu.
Sadržaj kofeina može da varira od raznih faktora kao što je mesto gde je biljka uzgajana, kako je prerađena i načinu uzgajanja.
Priprema belog čaja
Kada kupite beli čaj svakako se savetujte sa prodavcem da vidite na koji način ga treba pripremati. Neke vrste zahtevaju drugačije temperature i vreme pripreme. Mi vam donosimo neke generalne savete kad je u pitanju priprema belog čaja:
- Neki beli čajevi zahtevaju dužu pripremu na većim temperaturama za razliku od recimo zelenih. Preporučljivo je da se sprema na temperaturi od 90 stepeni u trajanju od 3 do 5 minuta. Opet, neki drugi koji su osetljiviji zahtevaju temperaturu od 70 do 80 stepeni i 2 do 3 minuta kuvanja.
- Nemojte pretjerivati sa dužinom kuvanja. Probajte ranije skloniti čaj, a ako procenite da vam ne odgovara onda ga ostavite nešto duže da se kuva.
- Idealna temperature jeste na pragu ključanja, a to je neka 92 stepena
- Ako ste dobili određeno uputstvo za pripremu belog čaja, pridržavajte ga se. Recimo da je neka središnja vrednost 2 grama na jednu šolju.
- Prilikom pripreme koristite svežu, čistu vodu, po mogučnosti izvorsku.
- Pokrijte čaj dok se kuva kako bi zadržao sve ono što ga čini jedinstvenim.
- Veliki broj belih čajeva može se kuvati nekoliko puta.
- Preporučeno je da ih koristite same, bez dodataka poput mleka i šećera.
Zanimljivosti o belom čaju
- Beli čaj je izuzetno skup i predstavlja jedan od najskupljih čajeva na svetu.
- Nema ga puno, jer se najmanje proizvodi baš zbog detaljnog i posebnog načina prerade.
- Pije se bez dodataka.
- Cena belog čaja je nekoliko stotina puta veća od recimo crnog čaja.
- Ako se sakupi nekoliko tona crnog čaja, u odosu na tu količinu sakupiće se svega nekoliko kilograma belog čaja.
- Koristan je u borbi protiv raka, štiti od virusa i bakterija, moždanog udara…
- Spada u kategoriju čajeva za mršavljenje: bogat je antioksidantima i uklanja masne ćelije.
Ovaj carski čaj je zaista redak i skup, naročito ako se radi o originalnoj i izvornoj sorti. Nekada spreman isključivo za careve, beli čaj nešto što bi ste definitivno trebali probati.
