Cambridge dijeta je niskokalorični plan ishrane koji je osmišljen kako bi omogućio brzo mršavljenje uz minimalan unos kalorija. Ovaj režim ishrane je razvijen 1970-ih godina od strane dr Alana Hovarda sa Univerziteta u Kembridžu, a postao je popularan širom sveta zbog svoje efikasnosti u skidanju viška kilograma.
Cambridge dijeta se oslanja na zamenske obroke u obliku shake-ova, supa, pločica i kaša koje su nutritivno izbalansirane i sadrže sve neophodne vitamine, minerale i proteine. Dijeta je izuzetno restriktivna i podrazumeva smanjenje unosa kalorija na samo 400 do 1.500 kalorija dnevno, zavisno od faze i plana koji se sprovodi.
Osnovni principi Cambridge dijete
Cambridge dijeta je strukturirana tako da osigurava brz gubitak telesne mase kroz niskokaloričnu ishranu i unos zamenskih obroka. Glavni principi ovog režima su:
- Unos strogo kontrolisanih kalorija kroz zamenske obroke
- Obezbeđivanje svih esencijalnih nutrijenata kroz posebno formulisane proizvode
- Postepeni prelazak na čvrstu hranu kako bi se održali postignuti rezultati
- Potpuna eliminacija brze hrane, šećera i nezdravih masti
Dijeta je podeljena u nekoliko faza, od najrestriktivnije do one koja omogućava uravnoteženu ishranu sa čvrstom hranom.
Faze Cambridge dijete
Cambridge dijeta se sprovodi u šest različitih nivoa, u zavisnosti od individualnih potreba i ciljeva gubitka kilograma.
Faza 1 – Totalna zamena obroka (400–600 kalorija dnevno)
Ova faza je najrestriktivnija i traje od jedne do četiri nedelje. Tokom ovog perioda, konzumiraju se samo Cambridge proizvodi (shake-ovi, supe, pločice i kaše), a unos kalorija je sveden na minimum. Cilj je brzo sagorevanje masti kroz stanje ketoze, pri čemu telo koristi uskladištene masne naslage kao primarni izvor energije.
Faza 2 – Uvođenje jedne niskokalorične namirnice (800 kalorija dnevno)
U ovoj fazi počinje postepeno vraćanje čvrste hrane u ishranu, dok se i dalje oslanja na dva do tri Cambridge obroka dnevno. Dozvoljeno je konzumiranje povrća, nemasnih proteina i zdravih masti u malim količinama.
Faza 3 – Uvođenje više čvrste hrane (1.000 kalorija dnevno)
Obroci se sada sastoje od dva zamenska obroka i jednog obroka sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i zdravih proteina.
Faza 4 – Održavanje mršavljenja (1.200 kalorija dnevno)
Smanjuje se zavisnost od zamenskih obroka i uvode se dva standardna obroka sa pažljivo odabranim namirnicama.
Faza 5 – Balansiranje (1.500 kalorija dnevno)
U ovoj fazi dijeta prelazi u način održavanja težine. Fokus je na zdravim izborima hrane i kontroli porcija.
Faza 6 – Normalna ishrana uz povremene zamenske obroke
U poslednjoj fazi osoba se vraća redovnoj ishrani, ali se i dalje preporučuje povremena zamena obroka kako bi se održala postignuta težina.
Dozvoljene i zabranjene namirnice
Cambridge dijeta se u prvim fazama oslanja isključivo na zamenske obroke, ali kako se napreduje kroz faze, dozvoljava se unos određenih namirnica.
Dozvoljene namirnice (u kasnijim fazama dijete)
- Nemasni proteini (piletina, ćuretina, riba, tofu)
- Povrće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata (brokoli, tikvice, spanać, krastavac)
- Zdrave masti u malim količinama (avokado, maslinovo ulje, orašasti plodovi)
- Jaja
- Integralne žitarice u umerenim količinama
Zabranjene namirnice
- Šećeri i slatkiši
- Alkohol
- Prerađena i brza hrana
- Belo brašno i rafinisani ugljeni hidrati
- Masna i pohovana jela
Prednosti Cambridge dijete
Cambridge dijeta nudi brojne prednosti koje privlače ljude koji žele brzo da izgube višak kilograma.
1. Brz gubitak telesne mase
Zbog ekstremno niskog kalorijskog unosa, dijeta omogućava brzo sagorevanje masti, što može dovesti do značajnog smanjenja telesne mase u kratkom vremenskom periodu.
2. Jednostavnost i kontrolisan unos kalorija
Obroci su unapred pripremljeni i precizno određeni, što eliminiše potrebu za brojanjem kalorija i planiranjem obroka.
3. Pruža sve esencijalne nutrijente
Zamenski obroci su formulisani tako da obezbeđuju sve neophodne vitamine, minerale i proteine, sprečavajući nutritivne deficite.
4. Dobar početak za promenu životnih navika
Cambridge dijeta može poslužiti kao motivacija za dalje održavanje zdravijih prehrambenih navika nakon završetka restriktivnih faza.
Nedostaci i potencijalni rizici Cambridge dijete
Iako Cambridge dijeta može doneti brze rezultate, postoje i određeni izazovi i potencijalni problemi koji treba da se uzmu u obzir.
1. Ekstremno nizak unos kalorija
Ograničavanje na samo 400–600 kalorija dnevno može dovesti do umora, vrtoglavice, slabosti i glavobolja.
2. Moguć gubitak mišićne mase
Brz gubitak telesne mase može rezultirati smanjenjem mišićne mase, naročito ako se ne unosi dovoljno proteina i ne praktikuje fizička aktivnost.
3. Težak prelazak na normalnu ishranu
Nakon završetka dijete, postoji rizik od vraćanja kilograma ako se ne usvoje zdrave prehrambene navike.
4. Nije pogodna za svakoga
Osobe sa dijabetesom, trudnice, dojilje i ljudi sa hroničnim oboljenjima treba da izbegavaju ovu dijetu ili se pre početka konsultuju sa lekarom.
Kako postići najbolje rezultate na Cambridge dijeti
Ako odlučite da probate Cambridge dijetu, evo nekoliko saveta kako da je sprovedete na najefikasniji način:
- Pridržavajte se faza – nemojte preskakati faze jer je postepen prelazak ključan za dugoročno održavanje rezultata.
- Pijte dovoljno vode – hidratacija je ključna za smanjenje osećaja gladi i izbacivanje toksina.
- Postepeno uvodite čvrstu hranu – kako biste sprečili jo-jo efekat, polako uvodite zdrave obroke.
- Uključite fizičku aktivnost – čak i lagane vežbe mogu pomoći u održavanju mišićne mase i poboljšanju metabolizma.
Cambridge dijeta je efikasan, ali ekstremno restriktivan način mršavljenja koji se oslanja na zamenske obroke sa niskim unosom kalorija. Iako može doneti brze rezultate, nije pogodna za dugoročno održavanje telesne mase bez postepenog prelaska na zdravu ishranu.
Pre započinjanja ove dijete, preporučuje se konsultacija sa nutricionistom ili lekarom kako bi se izbegli potencijalni zdravstveni rizici i osigurao siguran način gubitka kilograma.
