Dijareja ili Proliv

Dijareja ili proliv je jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba. Može se kretati od blagog, privremenog stanja, do potencijalno opasnog po život.

Globalno, procenjeno je da se godišnje pojavi dvije milijarde slučajeva dijareje, a 1,9 miliona dece mlađe od 5 godina, uglavnom u zemljama u razvoju, umre od dijareje.

Proliv karakteriše izuzetno vodenasta stolica.

Neki ljudi često imaju slične stolice, što ne mora da znači da je u pitanju dijareja. Slično tome, dojene bebe često imaju lepljive i retke stolice što je normalno. 

Činjenice o dijareji

Evo nekoliko ključnih stvari o dijareji. Više detalja i pratećih informacija će biti u nastavku ovog članka.

• Većinu slučajeva proliva uzrokuju bakterije, virusi ili paraziti.
• Upalne bolesti creva, uključujući Hronovu (Kronovu) bolest i ulcerozni kolitis, mogu izazvati hroničnu dijareju.
• Lekovi protiv dijareje mogu smanjiti takvo stanje, a dodatak cinka delotvoran je kod dece.
• Neke prehrambene i probiotičke intervencije mogu pomoći u sprečavanju proliva.

Uzroci

Većina slučajeva dijareje uzrokovana je infekcijom u gastrointestinalnom traktu. Mikrobi odgovorni za ovu infekciju su:

• bakterije, 
• virusi, 
• parazitski organizmi.

Najčešći identifikovani uzroci akutne dijareje su bakterije Salmonella, Campylobacter, Shigella i Escherichia Coli.

Neki slučajevi hronične dijareje se nazivaju „funkcionalnim“ jer se ne može pronaći jasan uzrok. Sindrom razdražljivog creva u razvijenom svetu je najčešći uzrok funkcionalne dijareje.

Ovde dolazi do grčevitih bolova u trbuhu i izmenjenih navika u crevima, uključujući proliv, zatvor ili oboje.

Upalna bolest creva još jedan je uzrok hronične dijareje. To je izraz koji se koristi za opisivanje ulceroznog kolitisa ili Hronove (Kronove) bolesti. U takvim slučajevima se često nalazi krv u stolici.

Ostali glavni uzroci hronične dijareje uključuju:

• Mikroskopski kolitis: Ovo je trajna dijareja koja obično pogađa starije odrasle osobe, često tokom noći.
• Malabsorptivna i maldigestijalna dijareja: Prva je uzrokovana poremećajem apsorpcije hranljivih sastojaka, a druga poremećajem probavne funkcije. Celijakija je jedan od primera.
• Hronične infekcije: Istorija putovanja ili upotrebe antibiotika može biti jedan od razloga pojave ove tegobe. Razne bakterije i paraziti mogu biti uzrok.
• Proliv izazvan lekovima: Laksativi i drugi lekovi, uključujući antibiotike, mogu izazvati dijareju.
• Endokrini uzroci: Ponekad hormonalni faktori uzrokuju dijareju, na primer, u slučaju Addisonove bolesti i karcinoidnih tumora.
• Uzroci raka: Neoplastična dijareja povezana je s velikim brojem karcinoma crijeva. 

Tretman i lečenje dijareje

Blagi slučajevi akutne dijareje mogu se rešiti bez lečenja. Utvrdiće se trajna ili hronična dijareja, te će se shodno simptomima lečiti. 

Dehidratacija

Za sve slučajeve dijareje, ključna stvari je rehidratacija:

• Tečnosti u organizmu se mogu zameniti jednostavnim pijenjem više tekućine ili se u teškim slučajevima može primiti intravenski. Djeca i stariji su osetljiviji na dehidrataciju.
• Oralni rehidracijski rastvor ili soli odnose se na vodu koja sadrži sol i glukozu. Apsorbira ga tanko crevo da bi nadoknadilo vodu i elektrolite izgubljene u stolici. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kaže da ovaj rastvor može sigurno i efikasno lečiti preko 90% slučajeva dijareje koji ne spadaju u kategoriju teških.
• Proizvodi za oralnu rehidrataciju dostupni su na tržištu. Dodatak cinka može smanjiti ozbiljnost i trajanje dijareje kod dece. I za ovu namenu postoje proizvodi koji se mogu kupiti i koji su svakodnevno dostupni. 

Lekovi protiv dijareje

Loperamid ili Imodium je lek koji može dovesti do smanjenog prolaska stolice.

Subalicilat bizmuta smanjuje proliv kod odraslih i dece. Može se koristiti i za sprečavanje dijareje putnika. 

Postoji bojazan da bi antidijarejski lekovi mogli produžiti bakterijsku infekciju iz razloga što smanjuju uklanjanje patogena kroz stolicu. 

Antibiotici

Antibiotici se koriste samo za lečenje proliva uzrokovanog bakterijskom infekcijom. Ako je uzrok određeni lek, prelazak na drugi lek može biti moguć. 

Dijeta (ishrana)

Pojedini nutricionisti daju određene savete kad je u pitanju lečenje od dijareje putem ishrane. Šta uključuje ishrana kod proliva?

• treba piti puno tečnosti, preporučljivo je voćnog soka, ali bez dodatka šećera
• nakon svake stolice, izgubi se određen deo tečnosti iz organizma, pa je preporučljivo odmah popiti bar jednu šolju neke tekućine.
• konzumirajte hranu i tečnosti koje imaju visok nivo kalijuma, poput razređenih vočnih sokova, oguljenog krompira te banane.
• preporučeno je konzumirati hranu i tečnost koja je bogata natrijumom, poput supa i krekera.

Dodatni saveti kad je u pitanju unos hrane i pića u organizam

• jedite hranu bogatu topljivim vlaknima, kao što su riža, zobene pahuljice, te banane.
• treba izbaciti hranu koja može pogoršati dijareju, prženu hranu i slatko.

Hrana i pića koja mogu pogoršati dijareju i koje bi ste trebali izbegavati:

• trešnje ili suve šljive
• kofeinska pića
• fruktoza u velikim količinama, zatim grožđe, med, datule, orašasti plodovi, smokve
• mlečni proizvodi (zbog prisutne laktoze).

Simptomi

Proliv se prvenstveno odnosi na vodenastu stolicu, ali je mogu pratiti i drugi simptomi:

• bolovi u stomaku
• trbušni grčevi
• nadimanje
• žeđ
• gubitak težine 
• groznica

Proliv može dovesti do i do drugih stanja, koja mogu dovesti do ozbiljnijih problema:

• krv ili gnoj u stolicama,
• dehidratacija
• konstantno povraćanje.

Ako se ne možete rešiti proliva ili je hroničan to može značiti da je u pitanju teži slučaj dijareje.

Komplikacije koje dijareja može prouzrokovati

Dve potencijalno ozbiljne komplikacije proliva su:

• dehidratacija, sa akutnom ili hroničnom dijarejom
• malapsorpcija, sa hroničnom dijarejom.

Proliv takođe može biti znak širokog raspona osnovnih hroničnih stanja. Ova stanja se moraju dijagnostikovati kako bi se sprečili daljnji problemi. 

Testiranje i dijagnoze

Ukoliko posetite doktora, on će vas pitati o simptomima i o svim trenutnim lekovima, prošloj medicinskoj anamnezi i drugim medicinskim stanjima.

Neka od informacija koja će mu biti potrebna su:

1. kada je problem počeo
2. koliko su česte stolice
3. da li je u stolici prisutna krv
4. da li ste povraćali
5. da li su stolice vodene, napunjene sluzi ili gnojem i koliko ima stolice.

Doktor će potražiti i znakove dehidratacije.

Jaka dehidratacija može biti kobna ako se hitno ne leči rehidratacijom terapijom.

Testovi za proliv 

Većina slučajeva dijareje nestaje bez lečenja, a lekar će često moći dijagnostikovati problem bez testova.

Međutim, u težim slučajevima može biti potreban test stolice, pogotovo ako je pacijent jako mlad ili star.

Daljnji testovi se takođe mogu preporučiti ako pacijent: 

• ima znakove groznice ili dehidratacije
• ima stolice s krvlju ili gnojem
• ima jake bolove
• ima nizak krvni pritisak
• ima oslabljen imuni sistem
• nedavno primio antibiotike ili je bio u bolnici
• ima proliv koji traje duže od 1 nedelje.

Ako osoba ima hroničnu ili trajnu dijareju, lekar će odrediti pretrage u skladu s sumnjom na osnovni uzrok.

To može obuhvatati sledeća ispitivanja: 

• Potpuna krvna slika: Anemija ili povišen broj trombocita sugeriše na upalu.
• Testovi jetre: Ispitivanje nivoa albumina.
• Testovi za malabsorpciju: Oni će proveriti apsorpciju kalcijuma, vitamina B-12 i folata. Oni će također proceniti status železa i rad štitne žlezde.
• Stopa sedimentacije eritrocita i C-reaktivni protein: Povišen nivo može ukazivati na upalnu bolest creva.
• Ispitivanje antitela: Ovo može otkriti celijakiju. 

Kada se treba obratiti lekaru

Kao što smo rekli, proliv se često uklanja bez specijalističkog medicinskog tretmana, ali ponekad je važno potražiti pomoć lekara.

Dojenčad mlađa od 1 godine trebalo bi posetiti doktora ako su u roku od 24 sata imali 6 proliva ili 3 povraćanja.

Deca starija od 1 godine trebaju posetiti lekara ako su u roku od 24 sata imali 6 puta proliv, ili ako istovremeno postoje proliv i povraćanje. 

Važno je potražiti medicinsku pomoć u sledećim slučajevima:

• stalno povraćanje
• konstantan proliv
• dehidratacija
• značajan gubitak kilograma
• gnoj u stolici
• krv u stolici izuzetno tamne boje.

Ako se proliv pojavi nakon operacije, nakon vremena provedenog u bolnici ili nakon upotrebe antibiotika potrebno je potražiti pomoć lekara.

Odrasli koji prilikom spavanja imaju problema sa dijarejom takođe bi trebali da se obrate dokoru za savet.

Prevencija

Navešćemo neke stvari koje mogu uticati na sprečavanje proliva:

• čista i sigurna pitka voda
• dobri sanitarni sistemi, na primer, otpadne vode i kanalizacija
• higijena, uključujući pranje ruku sapunom, pranje nakon uklanjanja dečije stolice, pre pripreme hrane i pre jela
• edukacija o širenju infekcije.