Osteoporoza uzrokuje da kosti postanu slabe i krhke – toliko krhke da pad ili čak blaga naprezanja poput savijanja ili kašljanja mogu izazvati lom. Prelomi vezani za osteoporozu najčešće se javljaju u kuku, zglobu ili kičmi.
Kost je živo tkivo koje se stalno razgrađuje i zamenjuje. Osteoporoza nastaje kada stvaranje nove kosti ne ide u korak sa gubitkom stare kosti.
Osteoporoza pogađa muškarce i žene svih rasa. Ali bijele i žene azijskog porekla – pogotovo starije žene koje su prošle menopauzu – su izložene najvećem riziku. Lekovi, zdrava prehrana i vežbanje mogu pomoći da kosti prestanu slabiti.
Simptomi
Obično nema simptoma u ranoj fazi. Ali nakon što osteoporoza oslabi vaše kosti, možda ćete imati znakove i simptome koji uključuju:
- Bol u leđima, uzrokovan slomljenom kičmom
- Gubitak visine vremenom
- Nageto držanje
- Kost koja se lomi puno lakše nego što se očekivalo
Kada treba posetiti lekara
Možda biste trebali razgovarati s lekarom o osteoporozi ako ste prošli kroz ranu menopauzu ili uzimali kortikosteroide nekoliko meseci istovremeno ili ako je neko od vaših roditelja imao prelome kuka.
Uzroci
Vaše su kosti u stalnom stanju obnavljanja – pravi se nova kost i razgrađuje se stara kost. Kada ste mladi, vaše telo pravi novu kost brže nego što što se starija troši i povećava se koštana masa.
Nakon ranih 20-ih taj se proces usporava, a većina ljudi dostiže svoju vrhunsku koštanu masu do 30. godine života. Kako ljudi stare, koštana se masa gubi brže nego što se stvara.
Kolika je verovatnoća da ćete razviti osteoporozu delom ovisi o tome koliko ste koštane mase stekli u mladosti. Vrhunska koštana masa donekle se nasleđuje i razlikuje se takođe prema etničkoj grupi. Što je vaša koštana masa bolja, više kostiju imate „u banci“ i manja je verovatnoća da ćete razviti osteoporozu kako starite.
Faktori rizika
Brojni faktori mogu povećati verovatnoću da ćete razviti osteoporozu – uključujući vašu dob, rasu, izbor načina života te medicinska stanja i tretmani.
Nepromenljivi rizici – ne može se uticati na njih
Neki faktori rizika za osteoporozu nisu u vašoj kontroli, uključujući:
- Pol. Žene imaju veću verovatnoću da će razviti osteoporozu nego muškarci.
- Starost. Kako starimo, veći je rizik od osteoporoze.
- Rasa. Najveći rizik od osteoporoze imaju pripadnici bele rase te pripadnici azijskih naroda.
- Porodična istorija. Imati roditelja ili braće ili sestre s osteoporozom dovodi vas u veći rizik, posebno ako su vam majka ili otac slomili kuk.
- Telesne proporcije. Muškarci i žene koji imaju manje telesne proporcije imaju veći rizik jer mogu imati manju koštanu masu kako stare.
Nivo hormona
Osteoporoza je češća kod ljudi koji u svom telu imaju previše ili premalo određenih hormona. Primeri uključuju:
- Polni hormoni. Snižen nivo polnog hormona obično slabi kosti. Smanjenje nivoa estrogena kod žena u menopauzi jedan je od najjačih faktora rizika za razvoj osteoporoze.
Muškarci postepeno smanjuju nivo testosterona kako stare. Tretmani raka prostate koji smanjuju nivo testosterona kod muškaraca i tretmani raka dojke koji smanjuju nivo estrogena kod žena verovatno će ubrzati proces slabljenja kostiju. - Problemi sa štitom žlezdom. Previše hormona štitnjače može uzrokovati slabljenje kostiju. To se može dogoditi ako vam je štitnjača prekomerno aktivna ili ako uzimate previše lekova za lečenje štitne žlezde.
- Ostale žlezde. Osteoporoza je takođe povezana sa preaktivnim paratireoidnom i nadbubrežnom žlezdom.
Prehrambeni faktori
Osteoporoza se verovatnije javlja kod ljudi koji imaju:
- Nizak unos kalcijuma. Doživotni nedostatak kalcijuma igra ulogu u razvoju osteoporoze. Nizak unos kalcijuma doprinosi smanjenoj gustoći kostiju, ranom gubitku kostiju i povećanom riziku od preloma.
- Poremećaji ishrane. Jako ograničenje unosa hrane i preniska težina slabe kosti kod muškaraca i žena.
- Gastrointestinalna hirurgija. Hirurgija radi smanjivanja veličine vašeg želuca ili uklanjanja dela creva ograničava količinu površine na raspolaganju za apsorpciju hranjivih sastojaka, uključujući kalcijum. Ove operacije uključuju one koje će vam pomoći da izgubite kilograme i za druge gastrointestinalne poremećaje.
Steroidi i drugi lekovi
Rizik od osteoporoze je veći kod ljudi koji imaju određene medicinske probleme, kao što su:
- Celijakija
- Upalna bolest creva
- Bolesti bubrega ili jetre
- Rak
- Lupus
- Multipli mijelom
- Reumatoidni artritis
Način života
Neke loše navike mogu povećati rizik od osteoporoze. Primeri uključuju:
- Sedilački način života. Ljudi koji provode puno vremena sedeći imaju veći rizik od osteoporoze nego oni koji su aktivniji. Svaka vježba s utezima, koja promoviše ravnotežu i dobro držanje, korisna je za vaše kosti, ali hodanje, trčanje, skakanje, ples i dizanje tegova izgledaju posebno korisno.
- Prekomjerna konzumacija alkohola. Redovna konzumacija više od dva alkoholna pića dnevno povećava rizik od osteoporoze.
- Upotreba duvana. Tačna uloga duhana u osteoporozi nije jasna, ali pokazano je da upotreba duvana doprinosi slabljenju kostiju.
Komplikacije
Prelomi kostiju, posebno u kičmi ili kuku, su najozbiljnije komplikacije osteoporoze. Prelomi kukova često su uzrokovani padom i mogu rezultirati invalidnošću, pa čak i povećanim rizikom od smrti u prvoj godini nakon ozlede.
U nekim slučajevima mogu se pojaviti prelomi kičme čak i ako niste pali. Kosti koje čine kičmu mogu oslabiti do tačke drobljenja, što može rezultovati bolovima u leđima, izgubljenom visinom i pogrbljenim držanjem prema napred.
Prevencija – Kako sprečiti osteoporozu
Dobra ishrana i redovno vežbanje su od suštinskog značaja za održavanje zdravih kostiju tokom života.
Protein
Protein je jedan od građevnih sastojaka kostiju. Međutim, postoje oprečni dokazi o uticaju unosa proteina na gustoću kostiju.
Većina ljudi uzima dosta proteina u svojoj prehrani, ali neki ne. Vegetarijanci i vegani mogu dobiti dovoljno proteina u prehrani ako namerno traže prikladne izvore, poput soje, orašastih plodova, mahunarki, sjemenki za vegane i vegetarijance te mleka i jaja za vegetarijance.
Stariji odrasli mogu jesti manje proteina iz različitih razloga. Ako mislite da ne dobijate dovoljno proteina, pitajte svog lekara je li suplementacija opcija.
Težina tijela
Premalo težine povećava mogućnost gubitka kostiju i lomova. Prekomerna težina sada je poznata po povećanju rizika od prijeloma na ruci i zglobu. Održavanje odgovarajuće tjelesne težine dobro je za kosti jednako kao i za zdravlje uopšte.
Kalcijum
Muškarcima i ženama u dobi između 18 i 50 godina treba 1.000 miligrama kalcijuma dnevno. Ova dnevna količina povećava se na 1.200 miligrama kada žene napune 50 godina, a muškarci navrše 70 godina.
Dobri izvori kalcijuma uključuju:
- Mlečne proizvode s malo masti
- Tamnozeleno lisnato povrće
- Konzervirani losos ili sardine s kostima
- Sojine proizvode, poput tofua
- Žitarice obogaćene kalcijumom i sok od narandže
Ako vam je teško da unosite dovoljno kalcijuma iz ishrane, razmislite o uzimanju dodataka kalcijuma. Međutim, previše kalcijuma povezano je sa bubrežnim kamencima. Iako još uvek nije jasno, neki stručnjaci sugerišu da previše kalcijuma, posebno u suplementima, može povećati rizik od srčanih bolesti.
Preporučuje da ukupni unos kalcijuma, iz dodataka prehrani i kombinovane prehrane, ne bi trebao biti veći od 2.000 miligrama dnevno za ljude starije od 50 godina.
Vitamin D
Vitamin D poboljšava sposobnost vašeg tijela da apsorbuje kalcijum i poboljšava zdravlje kostiju na druge načine. Ljudi mogu dobiti vitamin D od sunčeve svjetlosti, ali to možda nije dobar izvor ako živite visinkim predelima, ako živite u kući ili ako redovno koristite kremu za sunčanje ili izbegavate sunce zbog rizika od raka kože .
Da bi dobili dovoljno vitamina D za održavanje zdravlja kostiju, preporučuje se da odrasli u dobi od 51 do 70 dobiju 600 međunarodnih jedinica (IU) i 800 IU dnevno nakon navršene 70. godine putem hrane ili dodataka.
Osobe bez drugih izvora vitamina D, a posebno s ograničenim izlaganjem suncu, možda trebaju dodatak prehrani. Većina multivitaminskih proizvoda sadrži između 600 i 800 IU vitamina D. Do 4.000 IU vitamina D dnevno sigurno je za većinu ljudi.
Vežbe
Vežbanje vam može pomoći u izgradnji jakih kostiju i usporavanju gubitka kostiju. Vežbanje će imati koristi za vaše kosti bez obzira kada započnete, ali najviše ćete dobiti ako počnete redovno vežbati kad ste mladi i nastavite vežbati cijeli život.
Kombinujte vežbe snage sa vježbama nošenja i balansiranja. Trening snage pomaže jačanju mišića i kostiju u rukama i gornjem delu kičme. Vežbe s opterećenjem – poput hodanja, trčanja, penjanje stepenicama, preskakanje konopa, skijanje i sportovi koji proizvode udarce – utiču uglavnom na kosti u nogama, kukovima i donjem delu kičme. Vežbe ravnoteže poput tai chija mogu smanjiti rizik od pada posebno kad ostariš.
Plivanje, vožnja biciklom i vežbanje na mašinama kao što su eliptični treninzi mogu pružiti dobar kardiovaskularni trening, ali ne poboljšavaju zdravlje kostiju.
